RONJENJE ili SCUBA DIVING je jedan od najpopularnijih sportova u svetu! Čovek je oduvek imao želju da se spusti ispod površine vode i zaviri u taj divni i još uvek dobrim delom, neistraženi svet. Jedna od najstarijih ljudskih aktivnosti, zabeležena još 885 godine p. n .e u asirskom reljefu. Po nekim istraživanjima se skoro sa sigurnošću može utvrditi da se ronjenje prvi put pojavilo čak 5000 godina pre nove ere. Pre nego što je postalo sportska aktivnost, ronjenje je bilo motivisano vojnim razlozima, a u prošlosti je bilo jedno od najvažnijih poslova, spašavanja tereta sa potonulih brodova itd.
U početku se ronilo isključivo na dah. S vremenom su ljudi tražili način da što duže ostanu pod vodom, tako da je već krajem 16-og veka došlo do prvog velikog izuma. Napravljeno je ronilačko zvono, koje se sa tegovima spuštalo u vodu, a zarobljeni vazduh unutar zvona, koristili su ronioci i tako duže ostajali pod vodom.
Krajem 19-og veka pojavljuju se prvi aparati koji pomažu ljudima da ostanu i po više sati na dubinama do desetak metara. Ti aparati su uglavnom radili na principu apsorbovanja ugljen-dioksida. Početkom 20-og veka francuska vlada pravi prve aparate za autonomno disanje pod vodom. Godine 1942 Žak Kusto i Emil Ganjan zajedno rade na pravljenju regulatora koji će roniocu obezbediti vazduh automatski, na njegov najmanji udah. Oni su njihov novi regulator povezali sa crevima, usnikom i parom boca sa kompresovanim vazduhom. 1943. godine posle uspešne probe, patentirali su prvi regulator Aqua Lung. Danas su aparati kao i ostala ronilačka oprema dosta moderniji i bezbedniji, ali je princip rada ostao isti.
RONILAČKA SEKCIJA u našem klubu postoji dugi niz godina, a obuku je uspešno završilo na stotine početnika, od običnih civila, pa do vojnih lica, vatrogasaca i policajaca.
Jedan smo od retkih klubova, na našim prostorima, koji se može pohvaliti sa velikim brojem početnika i stotinama sati provedenih pod vodom, bez incidenta.
Osnovna obuka traje od 5 do 7 dana, koju započinjemo na bazenu, a po usavršavanju osnovnih radnji (pražnjenje maske, bratsko disanje, opremanje i raspremanje pod vodom) i ne toliko obimne teorijske nastave, početnici su spremni za svoj prvi zaron u otvorenoj vodi (reci, jezeru, moru).
Dobijaju svoje prvo zvanje – mladji ronilac P1*